:: Zvanična prezentacija naselja Veliko Laole ::
Pocetak javite se Pitaj
Sadržaj

Veliko Laole
O nama
Postanak
Porodice
Telefoni
Odabrano
Novosti
Zanimljivosti
Izbor iz štampe

Free download
Wallpapers
Laolskaskripta
Linkovi
Korisni Linkovi
Prijatelji
E-mail
Web Mail
Kontakt
Diskusije
Statistika

Petrovački pretraživač

Preuzmite naš baner
Poezija

TAJNA

Ti nikad neces saznati
sta je vetar meni nocas saputao,
ocekujuci mesecinu
krosnji stoletnog hrasta.

To ti nikad neces reci
ni zubor zelenotoke i penusave reke Mlave
ni biserni homoljski vrbaci i topoljari,
ni glomazni i utihnuli dolapi,
ni mirisavo cvece u staklenim bastama,
pokraj staza mojih snova


Ti nikad neces doznati
koliko sam te puta dozivao
i trazio po nebeskom svodu,
medju najsvetlijim i najtoplijim zvezdama.

Samo poleglo poljsko cvece
sapuce ti u snu,
da sam ga milovao
i da sam njime punio
mojih hiljadu ociju.


ISPOVEDANJE

Cudna je
cudna
ova dolina
Ova svemocna
Ova mracna i tegobna
Ova turobna i hladna
Ova grobna i neunistiva dolini

U noj ne raste ni drvece
U njoj ne raste ni trava
Niti stene u njoj mogu klijati

Vatri su polomljene noge i ruke
Zemlji je odsecena glava
I sva je izedena
Skoro do kostura

Dan se u njoj ne radja
Niti zore rude
Mrak i vecita tama
Zavili su sve pesme i jauke
U crveno-crnu misao
I u snu
Zajedno sa okamenjenim biljem
Bacili su je u najuzi krug pakla

Besmislen li je ovaj tok zivota
Cudan li je cudan
Ovaj zivot na umoru
Cudni li su cudni ovi duhovi
Ove vecito mracne noci
Ovaj slepi i umrli smisao zivota
Cudna li je cudna ova priroda
Ovaj mikron sveta
Ova mracna tacka u srcu zemlje
Ova tuzna mrlja
Na nasmejanom suncevom licu

Mozda je ovo sajam propasti
Ili pak prapocetak
Jednog novog kruga htenja nebeskih sila

HOMOLJKA

Pesmom slavuja dozivam mesecinu
Azuborom plavooke i uvek nasmejane reke Mlave
Najavljujem dan
Ljutim i ostrim grebenima Vukana i Sumorovca
Prkosim munjama i gromovima
A homoljskim frulasima, bandasima i gajdasima
Poklanjam buket mojih bisera i dragulja
Srednjevekovnom manastiru Gornjaku
Darujem plodove trnovitih staza mog zivota
A piskavim glasom nabujalih recica i potoka
Ostavljam svoj trag na jedrom licu vremena

OD JUTRA DO POVECERJA

Vreme izresetano mecima proslosti
Uslo je u piramidu mog bitisanja
Jedino me jos reka Mlava uveseljava i tesi
Casno i posteno odizuci joj se
I u moje srce dozvolicu uvek da udje
Caskacemo zajedno od jutra do povecerja

PROBUDISE SE HOMOLJSKI VETROVI

Probudise se homoljki vetrovi
zagrli se reka Mlava sa Dunavom
a moje ptice necujno pobegose od mene
u uzaludnoj borbi sa mracnim i tamnim nocima
kotrljajuci se od opaljenog grma
do presahlih potoka
utihnulih dolapa
oronulih vodenica
i napustenih valjavica
izujedase me brojne zmije otrovnice
a jutra mi isklesase na licu bore
i obojise belom bojom
ionako proredjene vlasi
na mojoj glavi

JUTRO

Puce zora iznad Homolja, Mlave i Stiga
a tek rodjeno jutro
proguta i poslednja zrnca zivota i noci,
dok Vukan i Sumorovac umivaju svoja cedna lica
i sa ociju skidaju ostatke sna,
muzikom razdraganih
homoljskih frulasa, bandasa i gajdasa

TOMISLAV Z VUJCIC

 

 

 

 

 

 

 

 

Zahvaljujemo se
nasem Tomi sto nam dariva
jedan deo svojih sihova

  | dodaj u favorite | štampajte stranicu |